Georgia Hill: "Ovde imam osećaj da je suština razloga zbog kojeg slikamo još uvek veoma prisutna"

Georgia Hill intervju

Ovde imam osećaj da je suština razloga zbog kojeg slikamo još uvek veoma prisutna Australijska umetnica Georgia Hill ovog juna posetila je Srbiju kako bi bila mentorka na Female Street Art Incubator kampu i oslikala zid na DUK festivalu u Čačku. Georgia je multidisplinarna umetnica iz Sidneja i jedna od najznačajnijih street art umetnica u Australiji, a njen rad već deceniju krasi velike zidove i platna, ostavljajući na njima ranjive poruke u crno beloj tipografiji sa zanimljivim teksturama. Sa njom smo razgovarali o kampu, balkanskoj street art sceni, njenoj umetnosti i radu koji je oslikala u Čačku.

Tvoje iskustvo Srbije je malo drugačije od uobičajenog, preskočila si Beograd i Čačak i otišla pravo u Goračiće u Dragačevu da budeš mentorka na projektu Female Street Art Incubator. Kakav je to osećaj bio?

Georgia Hill: To je bio predivan način da stignem u novo mesto. Naročito jer nisam pre bila u Srbiji, nisam bila u Beogradu i iako mislim da bi bilo uzbudljivo videti arhitekturu, svidelo mi se da se brzo premestim kroz pejzaže. Pozvana sam da budem mentorka za FSAI, projektu za osnaživanje umetnica u street art-u, i bila sam zaista uzbuđena zbog tog poziva. To je nešto što inače radim tiho, sa strane, razgovarajući sa drugim umetnicima, ali to je često više u okviru prijateljstava i među ljudima koji zajedno slikaju. Mislim da, s obzirom na to odakle potiču ulična umetnost i grafiti kultura, tu ima mnogo muškaraca koji slikaju i mnogo momaka koji ohrabruju jedni druge. Naravno da ima i mnogo žena, ali zaista se fokusirati na žene i ohrabriti žene bilo je veoma važno.

Pošto si upoznala umetnike i organizatore festivala iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, kakav je tvoj utisak o street art sceni na Balkanu? To je veoma zanimljiva pozicija. Umetnici i organizatori na Balkanu nisu ni zaostali ni naivni, ali kako se scena razvija, imaju priliku da sagledaju izazove sa kojima su se evropski i američki festivali već suočavali tokom protekle decenije. Po mom mišljenju, street art scena na Balkanu je veoma slojevita i uzbudljiva. Postoji izuzetno snažan osećaj identiteta, kao i duboka povezanost između ljudi, društva, kulture i novije istorije. Prisutan je spoj snage i frustracije koji ne ostaje potisnut niti se vremenom pretvara u apatiju – naprotiv, umetnici i organizatori koriste tu energiju kao pokretačku snagu, stvarajući autentične radove, prostore i iskustva koja uključuju zajednicu. Tvoja umetnost i stil su vrlo prepoznatljivi, crno-bela kombinacija reči i tekstura. Kako si ga razvijala? Georgia Hill: Brzo sam shvatila da imam posebnu sklonost ka tome da ne koristim mnogo boja. Ne radi se baš o crno-belom pristupu, ali jednostavno ne uživam naročito u bojama. Mislim da boje nose mnogo različitih nivoa informacija, ali to nije vrsta informacija sa kojom sam želela da se igram. Radije sam želela da istražujem druge stvari. Uvek imam osećaj da moram da se pravdam: volim boje. Postoje umetnici koji ih koriste na fantastičan način. Ali za stvari koje osećam i izražavam, težina same reči može da uradi toliko mnogo. Kako biraš reči? Georgia Hill: Mnogo pišem, više u smislu beleženja misli. Mnogo je pisanja, mnogo osećanja, mnogo brzih beleški u telefonu i u svesci kojoj se stalno vraćam. Ponekad su to stihovi pesama koje mi nedostaje da čujem, iako zapravo nisu pesme, već više poput muzike u mojoj glavi. Shvatila sam da sam oduvek volela da se igram rečima. Volela sam raspoređivanje reči po prostoru i način na koji se kroz njih krećeš, čak i kada su na papiru. Reči u svakom uglu stranice usporavaju način na koji ih čitaš. „I see you / I'm in two / Deo mene ostaje zauvek“ ispisano je na muralu u Čačku. Šta to za tebe znači? Georgia Hill: Za mene je „I see you, I'm in two“ bila rečenica koja se pojavila veoma brzo. Želela sam osećaj velikih banera, ne od tkanine, već kao dve kaskadne forme koje padaju niz stranu zgrade. Želela sam da imaju osećaj papira ili konstrukcije, sa svim tim naborima i nepravilnostima. Kako sam razvijala rad, činilo mi se da mogu da predstavljaju dve odvojene strane, gotovo kao dve strane planine ili doline. „I see you“ mi zvuči veoma nežno i puno ljubavi, dok „I'm in two“ ilustruje stanje podeljenosti, dve suprotne misli ili osećaj rastrzanosti. Posebno je izazovno kada vam neko govori da vas voli takve kakvi jeste, dok se vi sami osećate podeljeno ili rasuto na različite delove. Dopada mi se što sam uspela da razrešim taj osećaj. Čuli smo da si imala zanimljive interakcije na trećem spratu zgrade. Georgia Hill: Na trećem spratu živela je jedna baka, baš kod slova Y u radu. Nas dve apsolutno nismo govorile isti jezik. Koliko sam razumela, nije joj se baš dopadalo umetničko delo, ali joj se dopadalo što sam ja tamo, što je veoma simpatično. Najviše mi se dopalo kada je rekla da je rad namenjen mladima, a ne njoj, pa je u redu što joj se ne sviđa. Ponovo sam se osećala veoma dobrodošlo. Pronašla je čak i štap kojim je lupkala po ogradi svog balkona pored lifta kako bi privukla moju pažnju. Ja bih pomislila da lift pada ili da nešto nije u redu, a onda bih videla da je to samo ona sa kafom i trešnjama za mene. Zaista sam bila zbrinuta na svakom mogućem nivou tokom ovog projekta. Nešto za kraj? Georgia Hill: Iskustvo slikanja na DUK festivalu je zaista bilo posebno za mene. Nije poenta u tome da su drugi festivali koje sam radila bili lošiji. Uopšte nije reč o poređenju. Jednostavno imam osećaj da je čitavo vreme koje sam provela u Srbiji bilo jedno veliko pozivno pismo da se osećam dobro. Postoji mnogo projekata i festivala na kojima se dešava toliko stvari da sve postane previše i lako odvlači pažnju. Ovde imam osećaj da je suština razloga zbog kojeg slikamo i zbog kojeg radimo ovakve stvari još uvek veoma prisutna i da upravo ona pokreće DUK tim. Divno je biti podsećen na to.Podseća me na 2016. godinu, kada sam bila veoma mlada i tek na početku. Poslednjih nekoliko nedelja za mene su bile jedno potpuno zaokruženo iskustvo. Bilo je fantastično. I volim Srbiju - neka to bude moja poslednja reč!